Bolovi leđa

Najčešći bolni poremećaji u leđima su: diskus hernija,lumboišialgija(išijas), spondiloza, osteoporoza i artroze zglobova.

DISKUS HERNIJA 

Diskus hernija nastaje iznenada, pri naglom i nepovoljnom položaju za kičmu koji uzrokuje pucanje fibroznog prstena na međupršljenskom zglobu i izlazak guste hrskavice iz zgloba koja vrši pritisak na koren nerva. Diskus hernija najčešće nastaje u lumbalnom (slabinskom) delu kičme, pa se bol javlja u donjem delu kičme i širi se duž jedne ili obe noge. Ređe diskus hernije nastaju u vratnom delu kičme, pa se bol javlja u vratu i širi se u jednu ili obe ruke. Često se uz bol javlja i trnjenje ekstremiteta.

Kod akutne diskus hernije i hronične diskus hernije (nastale pre 3 ili više meseci) pacijenti se žale na bol srednje jačine duž ekstremiteta, koji je povremeno ili stalno utrnut. Bol se pojačava pri dužem stajanju ili hodanju.

Lečenje:  Blokade, injekcije i infuzije za 7-10 dana smanjuju bolove 80 do 100%. Kombinacija analgetika i koanalgetika predstavlja osnovnu terapiju. Međutim potpuno izlečenje je moguće samo primenom i lekova za ishranu oštećenog nerva.

LUMBOIŠIAGIJA (IŠIJAS)

Lumboišialgija se manifestuje hroničnim bolom u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge.

Bolest najčešće počinje u srednjem životnom dobu napadom jakog bola u donjem delu leđa sa ili bez širenja u noge. Donji deo leđa je ukočen, pacijent ne može da se sagne niti potpuno ispravi. Uz primenu antireumatika, ponekad i bez lečenja, napad prolazi za nekoliko dana. Sledi period bez bolova, a novi napad se javlja posle nekoliko meseci ili nekoliko godina. Posle nekoliko napada, bolest ulazi u hronični tok koji se karakteriše stalnim bolovima, uglavnom srednje jačine, u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge koje su često utrnule. Bolovi se pojačavaju pri dužem hodanju,sedenju ili stajanju.

Sa napredovanjem bolesti i starenjem, bolovi u leđima i natkolenicama se smanjuju, ali se pojačvaju bolovi u potkolenicama kada se javljaju i grčevi u listovima. To je znak razvijene polineuropatije, odnosno znak značajnog oštećenja nerava. Kao posledica loše funkcije nerava dolazi do pogoršanja cirkulacije pa se pacijenti žale na hladne noge, a u stopalima se javlja intenzivno žarenje i pečenje, naročito noću. Pacijenti noćima ne spavaju, a tuširanje hladnom vodom samo daje privremeno olakšanje.

Lečenje: U početnoj fazi bolesti najvažnije je lečenje reumatskog procesa na kičmi i lečenje bolova kombinacijom odgovarajućih analgetika i antireumatika. Blokade dugotrajno otklanjaju bolove i smanjuju reumatski proces. Za 5 do 7 dana medikamentoznog lečenja bolovi prestaju, nestaje i trnjenje u nogama. Kod hroničnih i starijih pacijeneta uz lečenje reumatskog procesa, dominantno lečenje je pre svega usmereneo na ishranu i oporavk oštećenih nerava. Za 7 do 10 dana aktivne terapije bolovi nestaju ili su minimalni, utrnulost nogu nestaje, lakše se kreću, dobro spavaju.

SPONDILOZA

Spondiloza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju kičmenih pršljenova i međupršljenskih diskova, koji vrše pritisak na korenove nerava, kičmenu moždinu i krvne sudove. Nastaje na bazi reumatskog oštećenja međupršljenskih diskova i posledičnog rasta koštanog tkiva, nazvanog osteofiti, na rubnim delovima kičmenih pršljenova. Osteofiti vrše pritisak na korenove nerava koji izlaze iz kičme, sužavaju kičmeni kanal, a u vratnom delu kičme vrše pritisak na kičmene krvne sudove.

Simptomi: U početnoj fazi bolesti kod spondiloze u vratnom delu kičme javljaju se povremeni bolovi u vratu i ramenima uz osećaj ukočenosti vratnih mišića. Često je bol praćen i glavoboljama. Kod početne spondiloze u lumbalnom delu kičme javlja se jutarnja ukočenost i bol u donjem delu leđa, otežano saginjanje i ustajanje. Bolovi se pojačavaju pri dužem sedenju i stajanju.

U hroničnoj fazi bolesti pacijenti se žale na ukočenost vrata, bolove u vratu i ramenu koji se šire u obe ruke. Ruke su često utrnule i javlja se slabost u šakama. Pri okretu i savijanju glave, zbog pritiska koštanih izraštaja na krvne sudove, javlja se omaglica, nesvestica i vrtoglavica.

Kod istovetnih promena u lumbalnoj regiji, prisutan je permanentan bol u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge, koje su često utrnule. Postoji slabost u nogama uz smanjen osećaj za dodir u stopalima. Zbog loše funkcije nerava, pogoršava se cirkulacija, pa se pacijenti žale na hladne potkolenice i stopala. Često su prisutni žarenje, trnjenje i pečenje u stopalima, naročito noću.

Lečenje: U početnoj fazi bolesti lečenje je pre svega usmereno na zaustavljanje reumatskog procesa i lečenje bolova. Jedna blokada, nekoliko injekcija i redovna tabletarna terapija uz povremene kontrole, uspešno leče i zaustavljaju dalje napredovanje bolesti. U hroničnoj fazi bolesti dominanto je lečenje i oporavak oštećenih nerava gde infuziona terapija vitaminima i lekovima za ishranu nerava popravlja funkciju nerava i poboljšava cirkulaciju u nogama i vratu.

 

OSTEOPOROZA

Osteoporoza je bolest koja se karakteriše smanjenjem gustine kostiju. Smanjenjem količine kalcijuma u kostima, smanjuje se čvrstina kostiju, zbog čega one lako pucaju. Češća je kod žena posle menopauze.

Bolest ne daje nikakvih simptoma sve do poodmakle faze kada su kosti toliko porozne da spontano pucaju. Tada se javljaju intenzivni, neizdrživi bolovi. Najčešći su prelomi kičmenih pršljneova, pa se bol javlja u leđima. Kod preloma kuka bol se javlja u kuku i preponi. Bolovi kod osteoporoze su karakteristični: dok pacijent mirno leži u krevetu, on nema bolove. Međutim, najmanje pomeranje izaziva žestok bol zbog čega oni glasno jauču.

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu osteodenzitometrije i magnetne rezonance.

Lečenje: Osnovno lečenje bolesti podrazumeva primenu bifosfonata, vitamina D i kalcijuma, u cilju popune porotičnih kostiju. Terapija bola kod ovih pacijenata je vrlo kompleksna zbog velike razlike u jačini bola u mirovanju i pri kretanju. Postepeno uvođenje nekoliko analgetika i koanalgetika omogućava dobru kontrolu bola.

ARTROZA

Artroza je najčešća bolest zglobova. To je hronična progresivna degenerativna bolest, koja oštećuje zglobne hrskavice, a zatim zglobnu čehuru i kost. Najčešće su zahvaćeni takozvani noseći zglobovi kao što su kukovi, kolena i kičmeni stub. Međutim, mogu biti zahvaćeni i mali zglobovi ruku i nogu.

Najčešći uzroci artroze su reumatski proces, prekomerno opterećenje zgloba, bolesti, povrede..

Bolest se u početku manifestuje ukočenošću, bolom pri pokretu i ograničenom pokretljivošću. Vremenom zbog razmekšanja i stanjenja hrskavice, dolazi do suženja zglobnog prostora i razvoja osteofita što dodatno pojačava bolove i dovodi do deformacije zgoba, a kasnije i potpune ukočenosti samog zgloba.

Lečenje: U početnoj fazi primena lekova za ishranu hrskavice daje dobre rezultate. U kasnijoj fazi se primenjuju nesteroidni antireumatici u kombinaciji sa malim dozama kortikosteroida. Najnovija saznanja u terapiji artroze zglobova upućuju na upotrebu plazma terapije , kao i terapije matičnim ćelijama a sa ciljem da se popravi stanje hrskavice, smanji sinovijalna reakcija i redukuje bol. Ovim se u znatnoj meri popravlja funkcija zglpba i kvalitet hrskavice zglobnih površina.