ARTROSKOPIJA

Artroskopija je minimalno invazivna dijagnostičko-terapijska metoda tokom koje se kroz minijaturne rezove u zglob uvode kamera i specijalni instrumenti za dijagnostikovanje i hiruško rešavanje problema zgloba.

Tokom artroskopije zglob se minimalno otvara! Samim tim mogućnost infekcije ili komplikacija je svedena na minimum, za razliku od klasičnih operacija velikih zglobova, gde su komplikacije znatno češće i ozbiljnije.

Minimalno invazivna operacija dovodi do manjeg postoperativnog oticanja i smanjenja bolova, od otvorenih tehnika, a takođe smanjuje rizik od komplikacija i omogućuje brži oporavak. 

Danas se primenjuje kod svih većih zglobova (kuk, koleno, skočni zglob, ručni zglob, rame i lakat). Najveću primenu ima u sportskom traumatizmu gde je prvo dovela do diagnostikovanja novih stanja i oboljenja, a kasnije i razvoja rekonstrutivnih intervencija, tako da se danas neke otvorene hiruške tehnike praktično više i ne rade.

Artroskopija je prvi izbor za operativno rešavanje problema kolena, naročito kod sportista i mlađih ljudi.

- Posle artroskopije najčešće nije potrebno ležanje u bolnici.

- Artroskopija se može izvoditi pod analgosedacijom, spinalnom, regionalnom ili lokalnom anestezijom.

- Nema rezova, nema oziljaka. U artroskopiji se napravi nekoliko minijaturnih hirurških rezova, od oko 5mm, sa obe strane zgloba

- Lekar koji izvodi artroskopiju je obično ortoped-hirurg.

- Pacijent posle procedure može da ide kući.

 

KOLENO

To je bio zglob od koga je krenula evolucija artroskopije od dijagnostičkog alata ka terapeutskom alatu. Danas se smatra standarnom hirurgijom kolena tako da se praktično otvorena hirurgija mekotkivnih struktura zgloba više ne radi.

Menisci kolena, polu mesečasti hrskavičavi amortizer izmedju zglobnih površina, bio je u fokusu prvih artroskopija kolena . Raksid meniskusa jedna od najčešćih mekotkivnih povreda kolena koja dovodi bolova, blokada, ograničenja pokreta. Ranija otvorena hirurgija kada se radila totalna meniscektomija , sem dužeg oporavka i većih bolova, pokazala se kao loša jer je dovodila do bržeg propadanja zgloba – gonarthrosis . Upotreba artroskopije pokazala je da parcijalna (delimična) menisektomije kod raskida meniskusa daje bolji kratkoročni i dugotrajni funkcionalni rezultat sa manje degenerativnih  promene nego kod totalne menisektomije .

Artroskopska operacije meniskusa  je danas najčešče izvođena artroskopska intervencija. Određeni raskidi meniskusa mogu se i ušiti, što se takođe radi artroskopski, a usavršene su i tehnike transplantacije meniskusa.

Sledeća najčešća sportska povreda kolena je raskid prednje ukrštene veze. Nekada je ova povreda predstavljala kraj karijere za profesionalnog sportistu. Danas se raskid kako prednje tako i zadnje ukrštene veze može jako uspešno rekonstruisati bez otvaranja kolena pod kontrolom artroskopa . Takve procedure sada dozvoljava svim sportistima, od rekreativaca do profesionalaca, da se uz odgovarajuću rehabilitaciju vrate na nivo aktivnosti pre povrede.

 

ARTROSKOPSKA HIRURGIJA KOLENA MOŽE BITI:

- Dijagnostička artroskopija

- Artroskopsko rešavanje raskida meniskusa (sutura, parcijalna menisektomija)

- Odstranjenje slobodnih zglobnih tela

- Rešavanje hondralnih defekata (debridman, tehnika mikrofraktura)

- Zapaljenje sinovije kolena (sinovitis)

- Sinvijektomija i sekcija sinovijalnih plika

- Rešavanje problema kod nestabilnosti i loše pozicije čašice

- Početne degenerativne promene i oštećenja zglobnih površina

- Postraumatska stanja sa prelomom koji zahvata zglobnu površinu

- Infekcija zgloba

* Rekonstruktivne operacije kolena:

  - Plastika prednje ukrštene veze

  - Plastika zadnje ukrštene veze

  - Rekonstrukcija medijalnog patelofemoralnog ligamenta

 

Danas možemo ređi da se sem veštačkog zgloba (endoproteze kolena) i nekih kompleksnih preloma sve druge hiruške intervencije na kolenu mogu uraditi endoskopski.

 

KAKVA JE PRIPREMA ZA ARTOSKOPIJU KOLENA?

Artroskopija je procedura pri kojoj se ne očekuje gubitak krvi i generalno se ne povezuje sa komplikacijama. Ipak, celokupno zdravlje paciijenta se uzima u obzir prilikom biranja kandidata za artroskopiju. Pacijent ne bi smeo da ima problema sa srcem, bubrezima, jetrom i plućima.  Pacijenti koji su na antikoagulantima trebalo bi da prilagode terapiju operaciji. I ostali zdravstveni problemi, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, moraju biti pod kontrolom pre operacije.

 

KAKO SE IZVODI ARTROSKOPIJA KOLENA?

Artroskopija se najčešće izvodi bez hospitalizovanja pacijenta. Tip anestezije koji će se koristiti zavisi od zgloba koji se pregleda i zdravstvenog stanja pacijenta. Artroskopija se može izvesti pod totalnom, spinalnom ili epiduralnom anestezijom, regionalnom blokadom ili čak lokalnom anestezijom. Na strani zgloba se pravi hirurški rez kroz koji se potom uvodi artroskop. Ukoliko je potrebno da se koriste drugi instrumenti da bi se određene strukture bolje videle, prave se dodatni rezovi kroz koje se ti instrumenti uvode. Kod artroskopske hirurgije, kroz dodatne male rezove se uvode instrumenti kojima se isecaju, odstranjuju ili ušivaju oštećene strukture. Po završetku procedure, artroskop se izvlači, rezovi se ušivaju i previju sterilnim zavojem.

 

KOLIKO TRAJE OPORAVAK NAKON ARTROSKOPIJE KOLENA?

Neosredno posle operacije pacijent ima lakše bolove. Ukoliko je potrebno, daju se lekovi protiv bolova. Ako se procedura obavlja pod lokalnom anestezijom, moguće je da nema nikakvih bolova. Kada se koriste epiduralna ili regionalna anestezija, normalan je osećaj utrnulosti i slabosti koji popuste pre nego što pacijent bude pušten kući.

Hirurški rezovi koji se prave za potrebe procedure su mali. Obično se pravi jedan ili više rezova od po 5mm sa obe strane zgloba, koji se posle previju. Zavoj može upiti nešto tečnosti od dreniranja rana, a trebalo bi ga skinuti isključivo po odluci lekara. Prvih nekoliko dana nakon operacije treba paziti da zavoj ostane suv. Pacijent mora odmah da obavesti lekara ako oseti neobičan bol u zglobu, u slučaju otoka, crvenila ili osećaja toplote, kao i u slučaju povrede tog zgloba.

Nekoliko dana nakon artroskopije pacijentima se savetuje da odmaraju sa podignutim zglobom, i da stavljaju ledene obloge kako bi smanjili otok i bol. Posle operacije se postepeno uvode vežbe koje će ojačati mišiće oko zgloba i sprečiti kontrakture okolnog mekog tkiva. Cilj je ponovno postizanje stabilnosti, opsega pokreta i snage zgloba brzo, ali bezbedno, dok se istovremeno sprečava rast ožiljačnog tkiva. Ovaj program je esecijalni deo procesa oporavljanja kako bi se postigao optimalni ishod procedure.

Vremenom je proizvodnja sve kvalitetnije fiber-optičke opreme omogućila razvoj minijaturne artroskopije. Sada je moguće izvesti artroskopiju i na malim zglobovima. Artroskopija je tako postala važno sredstvo u artroskopskoj hirurgiji, a njena uloga će nastaviti da raste razvojem artroskopskih instrumenata.

 

KOJE SU MOGUĆE KOMPLIKACIJE ARTROSKOPIJE?

Moguće komplikacije su retke, a uključuju krvarenje unutar zgloba i infekciju zgloba, kao i nuspojave anestezije.

 

ZAKLJUČAK 

Arthroskopska hirurgija je donela najveći napredak ortopedske hirurgije dvadesetog veka. Ponudila je minimalno invazivni pristup uz maksimalnu vizuelizaciju zgloba. Samim tim smanjena je operativna trauma kao i komplikacije operativnog lečenja a rehabilitacija je znatno brža. U kombinaciji sa plazma terapijom efekti su bolji i dugotrajniji a oporavak od operacije traje znatno kraće.